Има ли још некога тамо?
Да ли смо сами? Човечанство је поставило ово питање откад смо први пут подигли поглед у ноћно небо, зурећи у бескрајно море звезда. Увек смо се питали да ли постоји неко други вани, негде међу милијардама звезда, или да смо сви сами у овом огромном универзуму. Неки филозофи кроз историју веровали су да је Земља јединствена, она посебна планета у средишту универзума, са људским бићима врхунац стварања. Други су, међутим, схватили да у ствари нема ништа посебно о нашој планети или нашем Сунчевом систему, тако да је сличан живот вероватно могао да се развио негде другде у космосу.
Ванземаљски живот је математичка сигурност
Будући да је свемир тако огроман и јер постоји толико планета вани са сличним условима као на Земљи, негде су скоро сигурно ванземаљци. Да ли неко од њих има средства да посети Земљу и да ли ћемо их икада наћи током постојања наше врсте дискутабилно је. Универзум је бесконачно бескрајно место. Ако би се живот могао еволуирати овдје на Земљи, нема разлога да вјерујемо да се он не би могао еволуирати негдје другдје у пространству свемира.
Колико је свемир велик, разумно је претпоставити да постоји бар неколико других планета са атмосфером и окружењем сличним нашем негде у универзуму. Нема разлога да мислимо да друга планета није могла да се формира слично нашој земљи. Можда не постоји друга планета каква је у овом тренутку, али у неком тренутку историје или будућности универзума, готово сигурно је постојала или ће постојати друга планета врло слична нашој, која је развила сличне услове за сличне животне форме.
Колико би технолошки напредне биле ванземаљске цивилизације?
Ако ванземаљци постоје, они могу или не морају имати довољно напредну технологију да би пронашли нас и нашу планету. Неки од њих су вероватно врло слични нама. Вероватно и они гледају у ноћно небо и питају се да ли су сами у свемиру. Многа ванземаљска друштва су вероватно мање технолошки напредна него што смо то тренутно. Други вероватно имају технологију далеко већу него што ми у овом тренутку можемо чак и да замислимо. Можда постоје још нека ванземаљска друштва која су се већ навела да ће нестати са својом технологијом и прекомерном потрошњом својих ресурса, као што ћемо то неизбежно учинити у неком тренутку у будућности. Међутим, постоје вероватно и други ванземаљски светови који се још увек нису развили интелигентна, свесна бића. Можда постоје милијарде света са потенцијалом да угости живот у универзуму који још није започео процес формирања животних форми.
Колико би се ванземаљски живот могао разликовати од живота на Земљи?
Неки научници тврде да је Земља јединствена и да је једина планета која би могла да подржи живот попут нашег. Можда би то могла бити истина. Међутим, живот би се еволуирао посебно у условима који су присутни на било којој планети на којој се развијао. Живот на другој планети вероватно не би могао да опстане на Земљи, и обрнуто. Била би специјализована за сопствено окружење у којем се развијала. Чак се и клима наше властите планете током промене историје променила, а живот се у складу са тим прилагодио опстанку и успевању у било којем екосистему са којим је представљен. Праповијесни живот не би могао преживјети у увјетима данашње Земље.
Да ли бисмо уопће препознали ванземаљски живот да смо га пронашли?
Ако живот постоји негде другде у свемиру, вероватно је да га и не бисмо препознали да смо га пронашли. Можда се живот развио и прилагодио ванземаљском окружењу, тако за разлику од нашег да би био потпуно непрепознатљив као живот какав га познајемо. Можда постоје други начини за живот који су прилагођени окружењима у којима не можемо ни замислити преживљавање облика живота. Можда би нашу Земљу сматрали потпуно неприступачном за живот.
Научна фантастика је препуна облика живота без угљеника. Нису ретки писци научне фантастике да нагађају о могућности живота на бази силикона. Да ли ова врста живота заиста може постојати негде у свемиру? Можда би могли постојати још чудније врсте животних форми које још не можемо замислити.
Да ли би Земљани могли бити ванземаљски облик живота?
Неки теоретичари верују да су аминокиселине, грађевни блокови живота какав знамо, или чак први једноћелијски организми, први пут стигли на Земљу из свемира путем астероида. Ако се теорија о томе да је живот на Земљи засијан од негде другде у свемиру покаже да је тачна, онда мора да постоји живот негде другде у свемиру, или у најмању руку, мора да је постојао живот негде другде у неком тренутку универзума историја. Можда је живот на Земљи све што је остало од давно заборављене насељене планете. Можда смо само једна од многих планета сада насељених еволутивним производима истих једноставних животних форми. Можда ће се једног дана животни облици који су први пут еволуирали на Земљи засијати на другим световима и еволуирати у нове облике живота другде у универзуму.
Земља: Једна од многих
Идеја да је Земља једина насељена планета у свемиру и да су људи једина свесна бића која су икада еволуирала, изузетно је арогантна. Нема разлога да верујемо да је Земља једина планета способна да подржи живот у целом свемиру. Ми смо само једна сићушна, неупадљива планета која се врти око једне безначајне звезде у огромном мору милијарди милијарди милијарди звезда. Како да вероватно верујемо да смо потпуно сами у овом универзуму?
